Menu
Spoj starog i novog. Susret prošlosti i budućnosti. Sudar užurbanog ritma i laganog hoda. Takav je Dorćol.
Kombinacija različitosti i suprotnosti koja se savršeno uklapa u temperament naroda sa ovog dela Balkana. U duhu ovog najstarijeg dela prestonice nastao je i restoran Stara livnica koji je neka davna vremena vratio u Carigradsku ulicu.
Doduše, ovim delom Beograda se više ne oseća miris koji nastaje tokom izlivanja spomenika i skulptura, već miris domaćih jela spremljenih po tradicionalnoj recepturi.
Od gibanica, proja, suhomesnatih proizvoda, kuvanih jela, pa do jagnjetine, teletine, i ćuretine ispod sača i pečenja, restoran Stara livnica nudi širok asortiman jela koja svojom sočnom teksturom osvajaju nepca.
Dry aged mesa su poslednjih godina postala nezaobilazan izbor kod pravih hedonista, pa su se i ona našla na našoj bogatoj trpezi. I tu nije kraj ove gurmanske priče. U bašti pred gostima se okreće ražanj, kako bi sva čula bila zadovoljena.
Rapsodiju ukusa dopunjuju vina domaćih i stranih proizvođača o kojima pažljivo brinemo u velikom vinskom podrumu dopuštajući svakoj flaši da pokaže svoje najbolji ukus. Ljubiteljima ostalih žestina izbor takođe neće biti lak. Ponuda pića je raznovrsna, a kvalitet proveren, jer vodimo računa da svojim ukusom ispiraju sve brige svakodnevice. Kao šlag na torti, tu su delikatesi koji će zadovoljiti čak i najzahtevnije sladokusce.
Kada zakoračite u carstvo Stare livnice, dočekuju vas visoki plafon, skulpture, koje su se nekad ovde izlivale, raskošni lusteri, stara cigla, kovano gvožđe – zapravo jedan zanimljiv spoj savremene arhitekture i duha prošlosti. Iako sala može istovremeno da primi 400 gostiju, nemate razloga za brigu, jer naš uigran tim stiže da se posveti svakome pružajući mu uslugu kakva je uvek postojala u starim, boemskim beogradskim restoranima. Osim zatvorenog dela, tu je i bašta u kojoj suncem okupani dani i dreveće maslina postaju još lepši kada se uz dobar ručak i izvrsno vino nazdravi životu i svim njegovim bojama.
Mi čuvamo najbolje iz Srbije, biramo hranu koja stiže sa naših pašnjaka i negujemo onu pravu domaćinsku atmosferu. Pridružite nam se na gastronomskom putovanju koje počinje prvim zalogajem u restoranu Stara livnica.
U svojoj dugoj, bogatoj i burnoj istoriji, Beograd je rušen do temelja i ponovo građen. Menjao je nazive ulica, namene objekata, gajio decu koja su postajala važni ljudi i uvek iznova pričao neku novu priču. Ova počinje u najstarijoj gradskoj četvrti, samom srcu prestonice na temeljima zdanja pod čijim krovom je umetnost dobijala svoj završni oblik.
Od fabrike sapuna, automobilske radionice i livnice delova, pa sve do umetničke livnice „Plastika“, pa do mesta na kom su nastajali neki od najvrednijih spomenika i skulptura u staroj Jugoslaviji. Sve ovo je stalo pod krov objekta u Carigradskoj ulici broj 23 na Dorćolu čiji je spoljašnji izgled ostao isti kao onda kada je postavljena poslednja cigla.
Iako je samo zdanje podignuto uoči Prvog svetskog rata, adaptacija objekta je urađena 1953. godine prema projektu čuvenog arhitekte Milana Antonovića, a zbog postojanja livačkih peći i tehnoloških mogućnosti nastavila je svoju ulogu livnice, samo pod okriljem umetnika. Upravo ovde je vajar Sreten Stojanović izlio čuveni spomenik Karađorđu koji se nalazi ispred Hrama Svetog Save na Vračaru. Pored članova vajarske sekcije Udruženja likovnih umetnika Srbije, ovde su stvarala neka od najznačajnijih imena jugoslovenskog vajarstva: Lojze Dolinar, Franjo Kršinić, Olga Janičić, Vida Jocić, i drugi. Iako su širom Srbije postojale livnice, ova na Dorćolu je bila jedinstvena i po tome što se samo tu primenjivala tehnologija izlivanja u vosku. Danas se ovaj objekat nalazi pod zaštitom Grada Beograda, a svi predmeti iz umetničke livnice, poput kranova i livničkih lonaca, utvrđeni su za pokretna kulturna dobra.
Iako je ovo zdanje na uglu Kneza Miletine i Carigradske ulice najpoznatije kao livnica, pre Prvog svetskog rata su se tu nalazile obične, porodične kuće. Malo ko zna da je beogradska adresa Gavrila Principa bila baš Carigradska broj 23. Gavrilo Princip je poslednju godinu gimnazije završio u Beogradu, pa su njegovi česti boravci u srpskoj prestonici završavali i počinjali baš tu, gde se danas nalaze hotel Livnica i restoran Stara livnica.
Pričom o istoriji počinjemo novo poglavlje ovog objekta koje je posle godina mraka zaslužilo da ponovo zasija. I možda se ovde više neće izlivati skulpture i spomenici, ali ćemo zajedno biti vajari nekih novih momenata i čivari svega onoga iz prošlosti o čemu šapuće beogradska kaldrma.
Pričom o istoriji počinjemo novo poglavlje ovog objekta koje je posle godina mraka zaslužilo da ponovo zasija. I možda se ovde više neće izlivati skulpture i spomenici, ali ćemo zajedno biti vajari nekih novih momenata i čuvari svega onoga iz prošlosti o čemu šapuće beogradska kaldrma.
